Odlazak na prvu psihoterapijsku seansu je poput otvaranja vrata ka unutrašnjem svetu u kojem se susrećemo sa samim sobom i svime onim sto jesmo. I sama sam išla kod psihoterapeuta kao deo ličnog rasta i razvoja tokom psihoterapijske edukacije i sećam se kako sam se osećala kada sam prvi put trebala da odem. Bila sam nervozna, ispunjena nekom nelagodom i sa mnogo pitanja u glavi. Zbog svega toga sada ćemo malo pričati o prvom odlasku na psihoterapiju.
Psihoterapija može zvučati zastrašujuće i postoji mnogo stigma vezanih za samu psihoterapiju, ali traženje stručne pomoći i podrške za sebe je čin hrabrosti koji sa sobom nosi mnogo pozitivnih i korisnih aspekata za rešavanje problema i za lični razvoj.
Sasvim je normalno biti nervozan ili uznemiren pre posete psihoterapeutu, posebno prvoj. Mnogi
ljudi ne znaju tačno šta da očekuju
od svoje prve seanse i osećaju ambivalentnost ili strah od početka procesa savetovanja.
Osoba koja nikada pre nije bila na terapiji može osećati nesigurnost u vezi sa tim kako će se
terapija odvijati,
šta se očekuje od nje, i kako će izgledati proces. Seansa obicno traje izmedju 45 i 60 minuta,
ako su u pitanju parovi ili porodica ona može trajati i duže. Prva seansa se odnosi na
definisanje naćina i pravila rada,
dinamike, uspostavljanje početne saradnje,upoznavanje i definisanje početnih ciljeva(nekada se
oni ne mogu definisati na prvoj seansi).
Budite slobodni da postavite bilo kakva pitanja ili navedete konkretno šta očekujete od
psihoterapije.
Takodje, korisno je i da podelite da li ste imali prethodna iskustva u terapiji i šta vam se
dopalo ili šta nije.
Ovo će pomoći vama i vašem psihoterapeutu da uspostavite najbolji radni odnos.
Pitanje poverljivosti je etičko pitanje i psihoterapeuti su u obavezi da čuvaju informacije koje se sa njima dele na seansi. Psihoterapeut je u obavezi da čuva profesionalnu tajnu osim u slučajevima ako se to krši sa Zakonom, ili klijent ima nameru da povredi sebe ili druge.
Otvoreno govoriti sa nekim o suštini onoga što jesmo, sa svim onim što to nosi, bili to prijatni ili neprijatni aspekti našeg života, teško je i možemo osećati strah ili stid. Svoje unutrašnje tajne ne morate deliti na prvoj seansi. Početna faza terapije se odnosi na izgradnju poverenja i odnosa. Možete da delite stvari brzinom koja vama odgovara.Ukoliko niste spremni da se pozabavite nekim temama budite otvoreni i iskreni sa svojim pshoterapeutom, postavite granice i tempo terapije koji vama odgovara.Kada uspostavite jači psihoterapijski odnos i kada vaš psihoterapeut zna da ste spremni, možete početi zajedno da radite na rešavanju tih tema.
Budite otvoreni i iskreni sa svojim psihoterapeutom, on je tu da vam pomogne a ne da vas
osudjuje.
Da bi vam pomogao on mora da zna sta doživljavate i kako se osećate i ne treba da se plašite da
ćete reći nesto pogrešno.
Psihoterapeut je isto ljudsko biće i nije savršen i isto tako zna da svi imamo probleme i da
naši problemi nisu ono što smo mi.
Budite svesni da je strah šta drugi misle o nama u stvari naš unutrašni kritičar kojeg
projektujemo na druge.